Verujem u seks sa knjigom. Da razjasnimo za početak, knjige jebu, a mi primamo. Možemo stenjat, uzvikivat i misliti o tome šta bi nam mogle raditi, no de facto su one te koje dominiraju nad nama i našom psihom i samim tim jebu nas na određeni način. Ti načini su razni, neke knjige vas jebu mlitavo, sladunjavo i gotovo vas uspavljuju, neke vas jebu dobro, zadovoljni ste, ponekad vas čak pomalo nadraže, no i one znaju biti očekivane i predvidive. Na kraju, postoje i knjige na koje svršavate, koje vas fenomenalno izjebu i taj seks pamtite dugo, nekada i mesecima...
Zašto je određene knjige dobro jebu?
Po mom mišljenju određene knjige dobro jebu zato što vas skidaju. One znaju ko ste vi bili, šta ste sad ili šta želite biti. Ukoliko vam nude i rešenje vašeg indentiteta, određenog problema ili lik koji vas zavede toliko da poželite da se izgrađujete po ugledu na njega, volećete ih, bićete im vrlo zahvalni i ostaće vam dugo u sećanju emocije koje vam je izazvala ta knjiga, čak i onda kada se više ne budete sećali sadržaja i kakvu ste pouku iz nje izvukli.
No, takve su knjige retke. Šansa da naiđete na njih je ravna onoj da zaustavite čoveka na ulici, poseksate se sa njime, a on ispunjava neki vaš fetiš, npr. liže vam uvo, stopala, anus... ko šta voli ( iako mu vi niste rekli za njega, šta više, niste progovorili sa njime). To je još teže ukoliko ste vi čudak. Ukoliko ste "normalni" i palite se na grickanje usana velika je šansa da će taj neznanac možda to i uraditi, no ŠTA AKO STE LUDAK?!
Šta ako se palite na najbolesnije stvari koji ljudski um može da zamisli?
Šta ako imate fetiš na stvari o kojim pristojni ljudi ne razgovaraju, docentne domaćice rumene, a popovi vas preko veze šalju u pakao? Šta onda?
Ne možete očekivati da takve stvari radite sa prolaznikom. O, ne. Tako isto ne možete očekivati, ukoliko ste ludak, da će te naići na neku knjigu koja bi zadovoljila vašu bolesnu psihu.
Upoznavao sam ljude koji su bivali istinski oduševljeni ( čitaj: dobro izjebani) sa svakom drugom knjigom koju bi pročitali. No, pomalo perverznim likovima, kojim pripadam i ja, to ne polazi tako lako za rukom.
No, nakda se ludim slučajem desi da se i nama posreći.
Retke su knjige u kojima se mogu tako lako i izlišno pronaći kao u knjigama mog buržuja. Pored svog nepoverenja i možda iracionalne mržnje prema piscima sa pedigreom, njega volim i nazivam ga svojim. U pitanju je Herman Hese, a knjiga uz koju sam ja nedavno svršio je "Stepski Vuk" i ukoliko se pronalazite u imenu mog bloga (koji je upravo ukradeni motiv iz te knjige), možda bi mogli da je pročitate.
P.S. Zahvalio bi se izuzetno neinteligentnoj osobi koja je ispisivala hemijskom po knjizi iz biblioteke svoje žalosne komentare, obojene predrasudama i uslovljene potpunom nesposobnošću da se shvati ono što je napisano.
Neverovatno me je zabavilo to što je Hese nije zabavio.
Нема коментара:
Постави коментар