Devojka sa šnenoklama 3. deo

"Aaaaaaa! Ti nakazna devojčice! Vrati mi moj daljinskiiiii!!!" histerisala je baba...zgrabila je daljinski u sekundi i počela pomahnitalo da udara Popušimu " treba da...", bum, tras...bum, bum, tras... " ...propustim prenos!" bum, bum...

Popušimi je bilo dobro poznato o kakvom prenosu se radi. Bio je to prenos skupštine. Njena baba, bila je isuviše dobro politički informisana. U njihovom skromnom stančiću nije se ništa drugo gledalo osim skupštine, vesti i političkih emisija. Njena baba je sve dane, osim nedelje sedela, nepomičući se, iz svoje fotalje i sušila oči uz pomoć televizora. Nedeljom je iznenađujuće energično znala da čitav dan da provede u crkvi ljubeći ikone, patos, popa i sva šta ne, od jutra pa sve do kasno u noć. Potom bi se ponovo vratila kući, svom daljinskom upravljaču i politici. Politička ubeđenja Popušinine babe su bila krajnje konzervativna i ona je bila žestoki pobornik ruskoazijskih integracija. Smatrala je da naša država mora postati ruska kolonija, mrzela je Tadića i uopšte nije shvatala smisao sekularnosti, prdsednika ili vlade. Po, njenom mišljenju trebalo je da patrijarh vodi državu, ali ne ovaj...ne, ne, ne...nije volela novoizabranog patrijarha. Želela je nekog većeg Srbina, nekog poput Amfilohija. Ruska kolonija, kojom bi vladao Amfilohije. Tako je ona zamišljala famoznu budućnost Srbije. Međutim, tu je nailazila na problem. Nije nikako mogla da neđe partiju kojoj bi se priklonila. Najdraži su joj bili radikali, ali oni su bili isti kao i svaki druge. Evropski dupelisci i plaćenici. Čak su nosili i odela. Sramota! Da su pravi Srbi oni bi oblačili srpsku nošnju i tako pokušali da očuvaju tradiciju i ĆIRILICU. Doduše, ona lično je bila nepismena, no to je nijesprečavalo da svojski mrzi latinicu. Mrzela je i muslimane, no kod njih je poštovala isključivo bombaše samoubice. Često je govorila: " Da zapd nije od naših delija napravio pederčiće koje boli dupe za otadžbinu, imali bi bombaše samoubice uz koje bi pobedili u ratovima i ostvarili viševekovni san srpskog, NEBESKOG naroda - Veliku Srbiju."

Dok se baba izderavala na sve izdajnike sa televizije, Popušima se sećala "ženskih priča"...tiho je ponavljala:

" Sve je moguće... sve je moguće ako veruješ..."

" Šta mrmljaš? Ne čujem Pop Lazićku šta priča."

" Baba, isključili su joj mikrofon. Prošlo joj je vreme."

" Smradovi! To su takođe doneli sa zapada! Jel to sloboda govora? Pu! Stoko! "

" Baba?"

" Gađala ga je!"

" Baba?"

" Gađala ga je cipelom! Ha, ha, ha! Tako mu i treba. Đubre izdajničko..."

" Baba?"

" Šta je, nakazna devojčice?"

" Napravili su ti krestu."

" Zar opet? Ti mali narkomani. Platiće mi. Dernjaju se po čitavu noć, a sad ne mogu ni pošteno da se odmorim na klupi. Sve ču ih prijaviti policiji! Ko zna kakve obrede oni tamo vrše! To su sve sektaši...Narkomani i sektaši..." konstatovala je baba

" Jel sam ti sto puta rekla da ne prolaziš kroz portu, kad se vraćaš iz crkve. Sećaš se kako su jednom uspeli i da te ofarbaju..." govorila je Popušima pokupšavajuči da uredi babinu kosu.

" Jel si gledala poštu? Ratko par dana ništa nije slao. Bojim se, da ga nisu možda našli..."

" Da stigle su danas..." , Popušima vadi iz džepa dve kasete i predade ih babi

" Čak dve!" obradova se baba i uzbuđeno ih gurne u kasetofon.

Popušinina baba je održavala vezu sa Ratkom Mladićem. Nekada davno, tokom famoznih devedesetih, dok je Popušimina baba bila još zgodna, starija žena od 60 godina, imala je strasnu aferu sa Mladićem. Toliko ga je opčinila da joj on jadnik i dan danas šalje kasete ( pisma nisu bila opcija, s obzirom na nepismenost babe) na kojima joj je izveštavao o sebi, recitovao romantične ili pak hajdučke pesme, ozbiljno rizikujući da bude razotkriven.

Pupušima je već krenula da ostvaruje svoj san. Napravila je šne - nokle, servirala ih u najlepšu posudu koju su imali u kući i prišla babi koja je slušala kikoćući se.

" Baba?"

" A?"

"Baba?"

" Šta hoćeš nakazna devojčice?"

" Baba, hoćeš li da probaš moje šne - nokle?" upitala je devojka sa šne - noklama, poturajući ih babi pod nos.

" AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA! Beži od mene! Ti nakazna devojčice! Ne želim ništa od tebe! Marš iz moje kuće! Strana plaćenice! Šta si tu stavila? Mišomor? Hoćeš da saznaš gde je moj Ratko? Radiš za zapad! Kurvo mala!"

Baba je skinula cipelu i gađala devojku sa šne - noklama i izbacila je sve sa njima iz njihovog skromnog stančića.

Popušima je tada prvi put pomislila da joj baba pati od paranoje.