Емо – мода или животни стил?

Оно што најлакше запазимо код емоваца је њихов упечaтљив изглед. Међутим, добро је знати да емо покрет не карактерише искључиво одређена мода. Мање је познато да постоји емо музичка, ликовно – графичка уметност, као и емо игрице. Такође, ови млади људи живе по одређеним вредностима које су блиске емо покрету. Ипак, емо је много више од моде.

Ова субкултура је настала из емо музике која вуче корене из инди рок, хардкор панк и рок музике осамдесетих година прошлог века. Данас се ситуација чини обрнута. Музичка индустрија се прилагођава присталицама ове субкултуре, којих има све више захваљујући, првенствено, интернету.

Постоји много емо портала на којима се ови тинејџери друже и међусобно подржавају, али и који им помажу да постигну оригинални емо изглед.

Емо моду карактеришу уске мајице, које наглашавају пожељну неухрањеност код дечака, као и код девојчица. Они деле укус по питању моде, па је она унисекс или бар тежи ка томе. Дечаци носе женске фармерке светлих боја, а емо девојчице имају краћу косу него што је то случај са осталим. Ови тинејџери се облаче у јефтиним продавницама, одушевљавају се деловима гардеробе из ’40 година прошлог века или из потребе за оригиналношћу сами израђују одећу. Код дечака су популарни џемпери и прслуци мрачних боје, а типична обућа за емо децу су скејтерке. Накит, пирсинзи као и каишеви, чине значајан део ове моде. Неки носе тамне наочаре за сунце, са пуним оквирима, обично црне боје. Емовци, независно од пола, обично користе шминку.

Оно што је најпрепознатљивије код ових тинејџера су њихове фризуре. Обично се фарбају у црно, али и у светлије нијансе као што су црвена, плава, роза...Посебно су препознатљиви по шишкама које им покривају читаво чело, једно или оба ока.

Сам израз „емо“ настао је од речи „emotional“ карактеришући емовце као изразито емотивне, осетљиве и депресивне, са афинитетом према веома емотивној музици. Међутим, то су типичне карактеристике за децу у адолесценцији, која су обично присталице ове субкултуре, те нема разлога називати их емотивним. Веродостојнији израз би тако био „деца која се не плаше показати своја осећања.“

Наиме, емо дечаци се не устручавају плакати пред другима, нити пољубити свог другара. Став ових тинејџера је сличан њиховој унисекс моди. Емо субкултура подразумева не‐ разликовање мушког и женског пола, већ само припаднике покрета. Услед тога, емо дечаци се често сматрају хомосексуалцима и од стране емо – мрзитеља су често малтретирани.

Када се ради о вредностима ове субкултуре, посебно се негује индивидуалност и неподложност стереотипима и етикетирању. То доводи до тога да особе које за себе кажу да су емо, заправо то и нису, јер су себи налепиле етикету, што се коси са вредностима емо субкултуре. Парадокс настаје и у погледу на индивидуалности. Многи емо портали буквално објашњавају како је бити емо. Тако се стиче утисак, да нико још тачно не зна шта заправо значи бити емо, што је и логично јер је емо субкултура још млада и тек у настајању.

http://www.luv‐emo.com/

http://www.emo‐corner.com/