Početak bezimene drame

(Mladi bračni par sedi i uredno doručkuje na sterilno belom stonjaku.

Žak čita novine dok ga Jasmina posmatra i pretvara se da jede.)

JASMINA: Molim vas…

ŽAK: Za šta molite, draga?

(Jasmina ga gleda i ćuti.)

JASMINA: So.

ŽAK: Draga, ali vi jedete voće…

JASMINA: Vrlo je neljubazno od vas što jednoj dami gledate u tanjir.

ŽAK: U pravu ste. Primite moje duboko izvinjenje. Izvolite so.

(Žak joj brzo dodaje so i ponovo se zagleda u novine.)

JASMINA: Hvala za so. Dobro će mi koristiti.

(Jasmina soli voće i jede ga uz kiseli izraz lica.)

ŽAK: Ne sumljam u to.

JASMINA: No, vaše izvinjenje nije prihvaćeno. Deluje…neiskreno.

ŽAK: O, ne, draga! Vi se varate. Ono je vrlo iskreno.

JASMINA: Ni poljubac nisam dobila.

ŽAK: Oh…

(Pauza.)

ŽAK: Ako će me to iskupiti u vašim očima....

JASMINA: O, da, svakako! Potpuno ću zaboraviti na vaš neumesni komentar.

(Žak se približava i ljubi je u obraz. Jasmina ga ščepava za kragnu i povlači prema sebi.)

JAMINA: Svetog mi Falusa, koja strast! Ja vama prosto ne mogu odoleti. Uzmite me…Ovde! Sada! Na stolu!

ŽAK: Gospođice…molim vas…pustite me…

JASMINA: Da dozvoliću ti da me uzmeš…To! Životinjo!

(Oslobađa se Jasmine i širi novine.)

ŽAK: Molim vas! Ja želim samo malo jutarnjeg mira i vremena da pročitam novine!

JASMINA: Oh, Faluse, oprostite mi molim vas... Napeta sam od jutros.

ŽAK: Oprošteno vam je.

JASMINA: Kako vi lako opraštate!

ŽAK: Šta mogu?

JASMINA: Možete se ljutiti.

ŽAK: Dobro. Ljutim se.

JASMINA: Mogu li vas poljubiti kako biste mi oprostili?

ŽAK: Nije potrebno. Nisam više ljut.

JASMINA: Vas ljutnja baš brzo prolazi…

ŽAK: To je bolje po mene.

JASMINA: Ali ja se osećam i dalje krivom. Postojili način na koji vam mogu udovoljiti kako bi se osećala bolje?

ŽAK: Pet minuta tišine bi mi pružilo veliko zadovoljsktvo.

JASMINA: O, svakako.

(Pauza)

JASMINA: Da li je pet minuta prošlo?

ŽAK: Ne, prošlo je pet sekundi.

JASMINA: Sveti Faluse kako vreme sporo prolazi kad se ćuti.

(Pauza.)

JASMINA: (šapatom) Izvinjavam se što prekidam pet minuta tišine, ali imam neizbežno pitanje.

ŽAK: Izvolite…

JASMINA: Hoćete li me jebati?

ŽAK: Izričito odbijam.

JASMINA: Zašto?

ŽAK: Zauzet sam. Čitam novine.

JASMINA: A kad svršite čitanje novina?

ŽAK: Imam ostale obaveze.

(Pauza)

JASMINA: Molim vas…

ŽAK: Da, draga…

JASMINA: Jebite me.

ŽAK: Ne.

( Jasmina diže noge na sto, širi ih i zavlači ruku u međunožje.)

JASMINA: Jebite me!

ŽAK: Ne.

(Jasmina histerično trese stolicom, glavom i nogama)

JASMINA: Jebite me!

ŽAK: Ne.