Ne verujem da snovi pokazuju budućnost ili nešto slično...No, dakako verujem da sanjamo ono čime smo okupirani ili preokupirani. Snovi su idealan pokazatelj nama bitnih stvari ili nekih kojima smo, u poslednje vreme, posvetili dosta vremena.
Sve je počelo tako što sam cepao sloj po sloj, izvesnog tabaka papira. Cepao samih izuzetno pažljivo u što duže komade. To je, naravno, bilo zabranjeno. Činio sam to sa srećom i zadovoljstvom kleptomana pri krađi. Ostatak ili nus proizvod tog " procesa", cepanja papira, bile su dve novčanice. Jedna od 100, a druga od 50 eura.
Tada sam shvatio da se nalazim u nekoj islamskoj zemlji i da bi bilo normalno, jer se tako već kod njih radi, dam taj novac siromašnima. Novac je bio nus proizvod jedne grešne radnje, tj. cepanja papira, pa je on morao biti udeljen najsiromašnijima.
Ja sam se dvoumio na trenutak, a potom strpao novčanice u džep i otišao svoje prostorije ( to je bila jedna soba mog stana). Tada su se našle dve male Romkinje ispred mojih vrata i igrale se. Osetio sam neverovatnu potrebu da im dam novac, što zbog svoje savesti, što zbog starkelje sa turbanom koji je napolju vikao da sam ja upravo cepao papir i da mu uopšte nije jasno gde je nus proizvod tj. novac.
Dao sam im novac. Svakoj po jednu novčanicu i brzo zalupio vrata.
Međutim, ubrzo su devojčice došle ponovo i vratile mi novac.
Otišao sam da intervenišem kod njihovih majki.
To su bile žene u feredžama koje su, verovatno, umirale od gladi, no uvek iznova ponavljale kako je taj novac prljav, grešan, proklet i kako ga one, kao takvog, ne žele.
U neverici sam se okrenuo jednom crncu srednjih godina, koji je delovao krajnje učeno i razumno,i upitao ga:
" Vidite li vi ovo? Kako zamišljate da vaša zemlja ikako napreduje?"
Crnac i ja smo se potom našli u crkvi, punoj ljudi, gde smo ostrašćeno, no prijateljski polemisali o demokratiji ( uticaj knjige koju trenutno čitam i sinoćneg razgovora sa Anđelom :D)
Govorio sam mu:
" Vidite, ne može vama niko nametati demokratiju, ukoliko to nije svojstveno vašem narodu i vašoj kulturi...eto...eto...vidite, vi sad ni ne znate kako bi trebalo da se ponašate u ovoj crkvi..."
Tada sam opazio dve stvari. Prva je bila da se nalazimo u katoličkoj crkvi, a druga da se taj crnac mnogo bolje od mene snalazi u istoj.
" Možda da sednemo?" naredio je crnac, više nego što je predlagao
Seli smo. No, ja sam sedeo samo na samoj ivici klupe i bilo mi je vrlo neugodno. No kako to u snovima obično biva, nisam mogao iz nekog krajnje nepoznatog razloga da se namestim ugodnije.
Za govornicu je izašao čovek u ljubičastom, možda kardinal ili ko god, na kratko nešto brbljao, a zatim ustupio papi to mesto.
Papa nije zračio onom bezgraničnom dobrotom, nego je bio vrlo opušten, kul i šarmantan. Poput nekog harizmatičnog intelektualca. Rekao je kako se upravo dogovarao sa gospodom iz Bele kuće oko doručka koji će imati zajedno. Potom je rekao da će se danas u crkvi razgovarati o dve ili tri teme, od kojih je jedna bila stav katoličke crkve po pitanju nošenja ferdži. Ta tema me je posebno zanimala. No, papa, umesto da počne da govori, ustupi mesto za govornicom nekoj plavuši. On izvadi iz unutrašnjeg džepa svoje odore na pola puno, meko pakovanje cigareta i poče ga nuditi vernicima za klupama. Oni su uglavnom odbijali, no neki su i prihvatali i opušteno pušili u crkvi.
Mene je propustio. Pitam se da li bi odbio?
( Ovo je već, druga uzastopna noć, kako sanjam cigarete. Možda snovi mogu da ukazuju i na potrebe.)
