Da, to sam ja, samo lepša.
Kosa mi je iste boje, plave...samo je duža. Nekako plavlja, kovrdžavija i mnogo duža. Ne vidim joj kraj, no znam da joj je on negde na mesecu.
Mesec je žut i plava mu večeras dobro stoji.
Baš kao i meni. Lepa sam. Imam sjajne oči i na sebi svetlucavu srebrnu usku haljinu. Ponovo sam na maturskoj večeri i sada, za razliku od prošlog puta, kada sam sedela neupadljivo u prikrajku prostorije, sedim na barskoj stolici za šankom i poručujem ALKOHOL. Kako sam samo COOL! Pokrećem jezik...o, da! Osećam da imam sve zube i da su mi nausnice glatke...o da! Ovo sliči osećaju kada se dodirujem dole dok baka ne gleda. Samo tada zamišljam njega, dok sada samo njušim svoj pazuh...mmmm...bezmirisan je, o da!
Sigurno se pitate ko je on?
On je Mislav.
Znam, znam...Livadinka, trebaš se takmičiti sa pola škole. Zapravo, treba te pregaziti pola škole. Oh, devojke lude za njime. Ah, kako i ne bi. Anemično beli ten, suve, sparušene, bezbojne usne, neuhranjen, slab i koščat, odsutnog i autističnog pogleda, retke i slabe kose koja tako dobro izgleda kada zabaci glavu u nazad kako bi mu krv prestala ići iz nosa. Ah, koja normalna devojka ne bih poželela jadnog epileptičara sa autizmom pored sebe.
Doduše, ja sam samo jednom imala priluku da vidim njegov epileptičan napad.
Ah, oborio me je sa nogu...prevrnuo je staklaste okice i penio, buncao, penio, buncao, penio, penio, penio...
Nedeljama sam posle masturbirala na tu sliku.
"O meni misliš, lepotice?"
Okrenula sam glavu sa izvesnom teškoćom. Izgleda da je Mesec počeo da se udaljava i samim tim vuče našu kosu. Šta ti bi Livadinka, pa si počela da deliš kosu sa nebeskim telima?
Odmerila sam Mislava. Bio je drugačiji no inače.
Nije povraćao, niti imao odsutno, hladni pogled, čak se frajerski smešio i pio ALKOHOL!
Svoju slabu kosu je zalizao uljem, a na sebi je imao crni sako, mmmm...sav je bio u crnom.
"Izvini što sporo okrećem glavu. Sa Mesecom nisam baš u najboljim odnosima."
On je ćutao i pažljivo gledao u svoju čašu.
Oko nas je bilo samo gusto crnilo i kao da ništa osim nas, barskih stolica, šanka i njegove čaše nije postalo.
"Au!", da, bio je tu i Mesec, tačno iznad nas, čupajući me sve snažnije.
Sa mnogo većom mukom sam podigla glavu ka njemu i prpretila mu polako i strogo kažiprstom. Uzvratio mi je još većim udaljavanjem i snažnijim čupanjem.
"Au!", Mislav je i dalje buljio u svoju čašu krajnje odsutno i naravno, uopšte me nije primećivao.
Faluse, kako me pali njegov autizam! Reci nešto! Livadinka...da li si ti to vlažna? Reci nešo! Ne, nemoj se pipati dole, NEGO RECI NEŠTO!
"m...m...m...mmm" ,devijantno sexy se nakašlja ja, " I ja čekam....znaš...m...m...m....mmm...ALKOHOL!"
Dok sam to govorila, pribležila sam mu se, unela u lice i izbečila oči. Mmmmmm, mislim da je to bilo baš sexy. Mora da ga je uzbudilo zato što se ubrzo nakon toga naprasno odvojio od čaše, pogledao me i upitao:
" Smem li da ti dodirujem grudi?"
" Da, samo izvoli."
" Da li želiš da budu veće?"
" Da, molim."
Pod uticajem volje moje grudi su poslušno rasle.
" Da li želiš još?"
" Da, molim"
" Još?"
" Ako nije problem..."
Moje grudi su neverovatnom brzinom rasle. Mogla sam osetiti njegove ruke koje su u odnosu na veličinu mojih grudi bile kao dečje. Mislava nisam mogla videti. Moje ogromne grudi su mi sada zaklanjale bilo kakav vidik.
"Još malo, molim..."
" Uf..." ,grudi su opet rasle," Oh!" ,sve dok nisu počele da me guše, " Oh, Mislave, gušim se! Spasi me!"
Tada sam ugledala Mislava. Uspozao se uz moje grudi i sada je bio na njihovom vrhu. Stajao mi je tačno na bradavicama. Vetar mu je raznosio njegovu slabu kosu i on je bio nabildovan, preplanuo i pričao na engleskom kao junak nekog akcionog holivudskog filma.
"What should I do to help you?"
"Jump, baby! Just jump..."
Skakutao je i sa svakim njegovim skokom moje grudi su bivale manje, dok se na kraju nisu skroz smanjile i on umoran ležao na meni. Tada me je nežno poljubio u obraz...zatim opet...i opet, zatim se zadržao. To su sada bili dugi poljupci. Čak je koristio i jezik.
"Možeš me slobodno poljubiti i u usta."
"Ali...", rekao je on zbunjeno, " Ali...ovde ti je jezik. Na obrazu...Zar si zaboravila? Da li je moguće da si zaboravila da si nakaza! Ha, ha, ha! Nakaza! Ha, ha, ha..."
Počeo se histerično smejati bez prestanka, upirući na mene prstom.
Mrzela sam ga. Kako je mogao posle svega da me ismeva? A toliko toga smo proživeli zajedno! Njegovo autistično blejanje u čašu, nakaradni dialog, čupkanje meseca, skakutanje po mojim grudima, sve! Zar posle svega?
Besno sam ustala i viknula konobaru " Gde je moj ALKOHOL!?"
Mesec me je opet čupao.
" Ma, slušaj ti...", grabila sam kosu nazad, vučući i Mesec ka sebi, " slušaj ti, no life-erko...Gde žuriš? Ja hoću da ŽIVIM! Hoću da se zabavljam, jebem i pijem ALKOHOL", grabila sam svoju kosu sve više, dok Mesec nisam privukla licu i zatim sam je upitala:
" Zato! KUDA SI TI POŠLA?! RECI MI!"
Mesec je otvorila svoja ogromna usta i rekla:
"Pa, na face draga, na face..." reče ona pravdajući se a zatim naglo odleprša i ostavi me bez kose.
" ALKOHOL!" vikala sam konobara ćelava i iznervirana Mislavovim histeričnim smehom koji nije prestajao, šta više, iz trenutka u trenutak se pojačavao.
Zbunjeni konobar je hitao prema meni " Da, da, oprostite...izvolite vaše šne nokle."
" To je neka greška. Tražila sam ALKOHOL."
Konobar se počeo tiho smejati.
" Gospođice...zar vi zaista mislit da možete konzumirati išta drugo osim šne nokli. Ta, ne budite smešni. Vi ste DEVOJKA SA ŠNENOKLAMA!
Devojka sa šnenoklama se budi.
Нема коментара:
Постави коментар