Odeljak iz dnevnika 16. Oktobar 2009.

Ljude oko sebe sam počeo da posmatram sa izrazitom nezainteresovanošću,dozom prezira i sasvim lakog sarkazma.

Još sam početnik, za koju deceniju možda se pretvorim u pravog namćora.

Za sve to je kriv moj egoizam. Danas je dan gladnih i siromašnih, a ja sam jeo.Dobro, bolestan sam, imam upalu pluća.Ima li boljeg razloga da se odgovorno ponašam prema svom telu i da sebi ne dozvolim da radim sa njim bas sve što mi padne na pamet. Međutim, shvatio sam da me uistinu nije mnogo briga za te ljude. Da sam zdrav, možda bih i gladovao čitav dan, ali nezavisno od toga bih bio svestan da se istinski ne saosećam sa tim ljudima,da gubim ono ljudsko u sebi.

Šta se desilo samnom?

Nekada sam bio hipersenzitivno biće.Možda se pretvaram u pravu srpsku nacionalističku, šovinističku,kvazihrišćansku momčinu, koja ne plače, gleda utakmicu ,pije pivo (tu sam ih mislim sustigao) i ne kreše ženu od pozadi (bar bi tako trebalo).Možda su prava osećanja, samo ona načionalistička vezana za otadžbinu i naciju koju gaje sva ona neobrazovana, ali redovno, prirodno i natprosečno inteligenta omladina bez kose i zuba koje su, verujem izgubili zato što su grizli za znanjem. Nije ništa čudno što su oni obdareni tom čudnom, ogromnom inteligencijom, jer ko bi onda bio sposoban shvatiti te napredne ideologije poput fašističke i drugih nego upravo oni. Njih je Bog stvorio tako inteligentne, da mu pomognu da istrebi sve pedere,izdajnike,Rome i ostalu gamad koja je nekim čudom zalutala na ovaj svet i počela da pravi probleme tražeći nekakva ljudska prava. Velikodušni su oni, poštedeli bi oni njih kada bi eto se samo zatvorili po svojim kućama i pravili se da ne postoje. Samo toliko.Međutim, oni traže nevolju, mole se drugom Bogu,ljube se i šetaju ulicom, pričaju o Evropi i evropskom sistemu vrednosti, a neki su otišli čak toliko daleko da dozvoljavaju da ih sunčava svetlost ovog velikog Boga obasja i tako njihova koža drugačije boje dođe do izražaja. Nije ova svetlost napravljena za Rome. Nisu ove ulice napravljene da bi se njima šetali homoseksualci. Ljudsko uho da sluša Albanski. Ne nalazi se ova Srbija džabe na Balkanu nego da bi tu i ostala u bezvremenskim vrednostima nacionalizma,šovinizma i fašizma.Tamo gde svi imamo jednog Boga, svi se tucamo sa ženama koje znaju da im je u kuhinji mesto,pravimo samo mušku decu,ratujemo,udaramo se po prsima, ličimo jedni na druge, živimo srećno i razume se uz tradiciju,uz saznanje da smo Božiji narod.Idila!

Prestalo je da me bude briga za porodicu već davnih dana,prijatelje ravnodušno gubim, za Anđelu me nije briga i mislim da nije stvar do nje.Možda ne bi bilo razlike da je neka druga. Prosto koja god da je, naišo bih opet na isto.

Naišo bih na mene.

Kada te kritikujem zato što se ti i Bojana udaljavate od mene, radim to sa ravnodušnošću.

Kada vređam Lanu u ovom tekstu, ne radim to zato što je mrzim.Samo je zabavno.

Kada pišem radim to uz podsmeh ovoj žalosnoj državi i životinjama koji sebe nazivaju njenim građanima.

Nisam ni ja ništa bolji,ali opet volim da ih gledam sa prezirom i sa visine.Zabavno je.

"Ja sam magarac,ti si magarac" rekao je Antoni de Melo i u pravu je.

Odeljak iz mog dnevnika, dana 16. Oktobra 2009, inače dana gladnih. Vreme kada sam počeo da pišem dnevnik, imao upalu pluća i bio isto kao i danas ogorčen na nacionaliste.