Tregeri

Drago mi je što sam ovu priču sastavio sa umetničkom dušom srodnoj mojoj. Sa dragom prijateljicom Tijanom.

Od perja do fašiste

Sa neba je padalo sivo perje.
To perje, nije bilo kao svako drugo, svakidašnje perje. Bilo je sivo i pomalo je svetlucalo na jutarnjem suncu. Žitelji Kovačice su bili iznenađeni tom vremenskom nepogodom. I dok je krhkim belim rukama skupljala staklo sa jarko žutog tepiha, perje joj je zagolicalo pogled. Posle toga ni pogled na svet, a ni na tepih nisu ostali isti. Šake su je jako bolele, a tepih je imao crvene šare.
O, da - mislila je - toliko žudim za ovim osećajem. Toliko žudim da me neko spase.
Unezvereno zatrese glavom i plavi uvojak joj padne preko lica:

"Zar ne postoji ni jedan muškarac koji će me spasiti? Ja jebano krvarim, za Boga miloga!"

Bilo je to posebno jutro. Bilo je to drugačije jutro nego sva ostala.
Probudi je senka ogromnog, odjednom novo izraslog drveta. Ručala je jaja na oko, iako ih nikada nije jela, i pila je tursku kafu bez šećera. Tog jutra sunce je sijalo crveno, a ona je ceo dan jecala. Pobogu hoću li uvek biti ovako usamljena?
Život usedilice u Kovačici nije bio lak. Sama promeni sijalicu, sama zakucaj ekser za novi goblen. Sama jecaj tokom dana zato što te ostali ljudi, žene, pa čak i deca ismevaju zbog usediličkog života. Jasno se sećala nekadašnjih razgovora sa nedavno preminulom komšinicom.

" Jel‚te Milunka? Zar i slavu slavite bez muške glave? Pa ko tu sedne na čelo stola?"

Milunka je pokušala da odgovori što smirenije:

" Zaista nemam potrebu da vam odgovaram na to pitanje. Vi...svi prokleti koji se mešate u tuđe živote i želite da znate šta je u tuđim gaćama. Manite me tih pitanja. Doviđenja!"

Otišla je sa velikim pitanjem koje ju je mučilo. Zbog čega sve zanima šta se dešava u tuđim životima.
Pustila je muziku i okrenula šolju.

" Vreme je da vidim šta će biti sutra."

Ostavila je svoju novo napravljenu vudu lutkicu u fioku i zapalila cigaru.
Tada se desila jedna čudnovata stvar. Perje je uletelo kroz njen prozor, obgrlilo je, ponelo, a šolja...šolja se naprasno okrenula i koketno je upitala:

"Želiš da zasnaš svoju budućnost? Zašto to ne bi uradila na zanimnjiviji način?!"

Razmišljala je o odgovoru na to pitanje?

" Čekaj da li ja na bilo koji način želim da saznam svoju budućnost? Šta ako ću saznati da ću umreti mlada? Ili da ću dobiti petorke? A ako mi izgori kuća? Želim li ja to?" - upitala je devojka samu sebe dok je kroz prozor padalo perje.

" Da želim."

Posle ovoga ništa drugo ne može da me začudi.
Perje je počelo snažno da je nosi, a šolja se iz sve snage zaletela i udarila pravo u čelo. Probudila se na drugačijem mestu u drugačijem veku. Nalzila se u Nemačkoj i radila je kao daktilografkinja. Bio je drugi svetski rat.
Dok se pitala nije li nelogično da budućnost otkriva u prošlosti, njen šef se natprirodnom snagom izderavao na nju da upristoji frizuru.

" Ha! On će meni da ja promenim frizuru. Pa šta on misli da je on?" - Ne, neću to uraditi!

" Odvedite ovu ženu na mesto na kome će odslužiti svoju kaznu!"

Sledeći momenat bio je ona u maloj crnoj rupi sa još crnjim vazduhom.

" Želela bih da me sada ona komšinica pita glupa pitanja. Želim da perje pada!"

Čovek sa crvenim tregerima ušao je u rupu.

" Vreme je isteklo. Idi sredi frizuru."

" Neću da sredim frizuru!"

" Ali vreme je..."

" Ne, nikada neće biti pravo vreme."

" O, nemoj praviti probleme devojko. Navuci crvene tregere i idi popravi frizuru. To je naređenje!!!"

" Čije naređenje?"

" Firerovo."

" Želim, onda, razgovarati sa njime."

" Ha! Ha! Ha! Ha! Firer ne razgovara sa ljudima koji nemaju urednu frizuru i crvene tregere."

" Ali kako da mu objasnim zašto ne želim imati urednu frizuru i crvene tregere?"

" Pa, obuci ih, pa ćeš onda moći da mu objasniš to."

" Ali, tada bih uradila ono što ne želim"

" Ne zanima me..."

" Pa... vi ste fašista!"

" Dobro jutro."

" Veče je gospodine fašiste. Vidim da mi nema druge nego da uradim kako mi kažete."

" Istina."

" A ako se desi da odustanem šta će te mi uraditi?"

" Pa...moraću da Vas ubijem."

" U redu."

" Želite da vas ubijem?"

" Da."

" U redu. Stanite ispred ovog zida i zažmurite. 1, 2, 3...Bum!"

Ona se budi na svom žarko žutom tepihu sa crvenim mrljama i modricom na čelu.

"Mislim da mi je pukla šolja.", reče devojka koja je uživala da gleda perje kako pada se neba.

Otišla je da baci sve svoje omiljene tregere i obmota šake zavojom.
Od tog dana, do smrti je bila čupava.