Glupe stvari imaju opasne mutacije

Komentar na sliku: Nedavno sam u muzeju savremene umetnosti imao priliku da vidim kratak film ili instalaciju ( ne znam da nadenem ime tim novim vizuelnim umetnostima) u kom je umetnik urinirao svaki put kad je prolazio vozom preko granice Srbije i Mađarske. To je njegov odnos prema granicama.

Idem ja iz škole i tu negde zaokrećem uz Bulevar. Vidim, poznati šablonski plakt. Stoji čovek u odelu i velika slova, naravno. Ma, nisu izbori. Znao bih. Približim se da vidim. Ono piše " Spasimo zavičaj!" i ružan čovek, mada u odelu. To se podrazumeva. I taj ružni lik bi tako da spasi zavičaj, a uzgred i da postane predsednik BiH. Plakt je, razume se, namenjen dijaspori koja je zakrčila Novi Sad došavši da studira i naravno, potpuno neplanirano i sponatano, ali redovno se ne vrati.
No, eto, ja bi voleo pisati o tom glupom plakatu i o tom glupom patriotizmu i malo o zbunjenoj demokratiji.
Šta se tebe tiče taj plakat? Alkohol u šake i devojku za sisu, pa da budeš kao sva normalna deca. Ne, da se tu praviš pametan.
Ako mogu išta proizustiti u svoju odbranu, ja ću terati ljude da glasaju za tog čoveka.
Ne, konkretno za njega, nego za bilo koga. Možda ću čak i proliti krv za tu zbunjenu demokratiju kroz koji dan. Tako da, eto, voleo bih pisati i pišem, ne vičem, ne pravim probleme, samo iskazujem svoje mišljenje na adekvatan način, jer hej, to rade fina deca...Čak i da želim biti trouble maker ja to ne bih umeo. Kulturan sam u tom smislu.

INFORMACIJA NEMA VEZE SA TEMOM, ALI IMA SA PRETHODNOM REČENICOM:
Postoji razlika između civilizovanog i kulturnog čoveka.
Civilizovan čovek prihvata društvene norme i sprovodi ih, no on ih ne oseća svojstvenim tj. oseća se neprijatno pridržavajući se izvesnih normi, no, on ih ipak sprovodi.
Dok, kulturan čovek pri pridržavanju određenih društvenih normi ne oseća ni najmanju neprijatnost. Šta više, on bi se osećao neprijatno da ih se ne pridražava.
Tako smo, svi mi, u izvesnoj meri civilizovani, a u izvesnoj meri kulturni. Tako sam ja, na primer, kulturan u pogledu gore navedenog, a civilizovan u mnogim stvarima, a jedna je, recimo - čačkanje nosa. Ja se zaista trudim ne čačkati nos. No ja iskonski, gotovo hirurški želim izvaditi sadržaj iz njega prstom i zato sam u tom pogledu civilizovan. S time završavam i nastavljam da se bavim osnovnom temom.

Patriotizam je jedna tipična ljudska glupost i ja je neretko poredim sa ljubomorom.
Potriotizam je baš kao i "normalna" ( čitaj, opšteprihvaćena) ljubomora bezopasan, no naprosto glup ( kada pišem o patriotizmu mislim na ono volim Novaka, volim sarmu, Kusturicu, volim svoje, a poštujem tuđe. Ne ono " Ubi, zakolji Hrvata da Šiptar nema brata", to je već nešto drugo.).
Kada govorimo o partnerskim odnosima gotovo imbecilno je osećati ljubomoru i gušiti slobodu svog partnera njome. Kako bi bilo jasnije koliko je samo ljubomora neprirodno, rasčlanićemo vezu na delove? Ona se sastoji iz prijateljstva i seksa ( ili šta god već radite). Odmah treba da se raščisti da seks nema nikakve veze sa ljubavlju. Društvo je nasilno spojila te dve potpuno nesrodne stvari. Tako da onaj ko i dalje veruje da sam seks ima ikakve veze sa ljubavlju, a ima više od dvanaest godina i muškog je pola ( nezavisno od seksualne orijentacije) može slobodno da skoči sa mosta. Ukoliko nema dovoljno hrabrosti može pozvati mene da ga poguram. Rado ću se odazvati. Za cure je starosna granica pomerena samo za nekoliko godina.
Pošto smo seks definisali kao fizičku stvar, eventualno psihičku, no nikako emocionalnu, ostaje prijateljstvo ( za one koji ne znaju: to je ono što ostane između vaše babe i dede ili roditelja ukoliko im je razvod preskupa opcija).
Ljubomorni na prijatelje?
Zamišljam... " Ti, ti...mi smo razgovarali i pili kafu ( ili pivo ili čokoladno mleko... dalje čokoladno meleko kao nediskriminatorska i neseksistička opcija) zajedno, ja sam ti govorio svoje tajne, a TI! Ti si juče otišao i popio čokoladno melko sa drugim! Da, da, da...razgovarali ste i slušao si njegove tajne i čak ste...mučno mi je to da izgovorim... čak ste se šalili...( jecaj)...( plač)..."
Ovo se ne dešava ili se dešava u izuzetnim slučajevima, koje bi vrlo verovatno mogli nazvati patološkim, pa ćemo ih shodno tome zanemariti.
Možemo li na osnovu toga reći da se ljubomora u partnerskim odnosima ne bi trebala dešavati ili takvo stanje, ako već postoji, trebali nazivati patološkim. No, ipak ćemo se zadržati na tome da je samo glupo, kako se ne bi mnogo zamerili čitavom krdu ljudi koji ipak osećaju ovu glupost kao sebi svojstvenu.
Znači, ljubomora je glupa, baš kao što je glup patriotizam.
Mogu razumeti da su ljudi emocionalno vezani, usled naravno navike, za određeni prostor. No, postavlja se pitanje dokle taj prostor doseže. Po definiciji patriota je čovek koji voli svoju zemlju. Ali, ne moguće je da si proputovao čitavu Srbiju ili još gore Rusiju. Pa čak i da hipotetički jesi to uradio nisi se mogao u svakom mestu toliko zadržati da ti priraste za srce.
Znači, voleti, zaista, čitavu državu je nemoguće.
Možeš na primer voleti svoj grad, koji recimo poznaješ. No, postavlja se pitanje koliko ti zaista poznaješ taj grad. Možda da obruše neku zgradu ti ne bi ni primetio.
I kao poslednje pitanje, može se postaviti pitanje granica. Znači situacija je ovakva? Ovaj maslačak ovde, vidiš ga na teritoriji je države Srbije i njega voliš, a onaj tamo, vidiš ga...malo dalje tik uz našu granicu, ali ipak u Rumuniji, e prema njemu si indiferentan.
Nije li to prosto glupo?!
Onaj ko ne voli teritoriju, nego voli Srbe ili šta više tripuje da su " nebeski narod" treba da skoči sa mosta bez obzira na pol, uzrast ili seksualnu orijentaciju. Voljan sam, naravno, da poguram.
Ali zašto ja poredim ljubomoru i patriotizam, izuzevši to da su oba glupa. Postoji još jedan razlog. Ljubomora, baš kao i patritizam ima svakako glupu, no i opasnu mutaciju. U slučaju ljubomore to je posesivnost i opsesivnost. U slučaju patritizma to je nacionalizam, kasnijim mutacijama fašizam itd.
O demokratiji drugi put...umori se.