Koga više voli čika policajac?

Negde su to samo čike u plavim uniformama. U Srbiji... oni su mnogo više.

Bio je petak, Babulin rođendan koji je slavio ispod mosta i svi su bili tamo. Svi, pa čak i ja, osvedočeni ili kako kažu true no lifer.

Nema veze sa temom:
Imao sam jednom zanimnjivu raspravu o tome. Neću je preneti doslovno, ili kako kažu true, jer obožavam obimno da upotrebljavam i zloupotreblajavam umetničku slobodu, a i uvek sam gubio u igri memorije:

" Gde izlaziš u subotu?"

" Nigde."

" Aha...a što?"

" Ja ne izlazim."

"Zju, koji si ti no lifer."

" Dear X. To što se ne zabavljam na način na koji se ostali nazovi ljudi zabavljaju ne znači da sedim na face-u i da nemam život, što si ti X. verovatno pomislio jer tebi je vrlo verovatno face jedina alternativa izlaženju.
No ti X. sigurno ne znaš čime se bavim po mračnim kutovima svoje minijaturne sobe. Možda čitam neku fenomenalnu knjigu, pišem blog, dnevnik ili roman ili gledam film, možda porno film. Možda gledam mnogo porno filmova i masturbiram do besvesti. Možda se bavim aktivizmom, fašizmom ili dadaizmom i mnogim stvarima koje se završavaju na -om. Radim svašta, no to svašta, nažalost, ne uključuje izlaženje. Uprkos tome, svoj život smatram ispunjenim i ne znam zašto bi se verovalo da život nemam."

" Ne izlaziš, nemaž život. Tačka." rekao je X. i ja sam se dogmatično pokorio njegovoj autoritarnosti tako da se od tad smatram no liferom.

Nastavak...

Sve je strava. Mnogo alkohola, mnogo usta, mnogo mononukleoze. U međuvremenu lažem jednu personu da su mi Marko i Fana braća i da se tucam sa njima. Izgleda da veruje. Da probamo nešto radikalnije, hmmmm....o, da! Saša tuca našu sestru. Idi ga pitaj da li tuca svoju sestru.
Ona mi je rekla da veruje da sam biseksualan.
"Bi, gej, ili latentni gej. Želiš reći da imam curu za pokazat, a da se kući krešem sa frajerom (odnosno u tom konkretnom slučaju sa braćom. Omm. pa to je grupnjak!)."

"Ne, baš si bi." nije izgovorila tu tvrdnju dovoljno autoritarno, pa sam se našao zbunjen i zapitan da li trebam toj tvrdnji da se dogmatično pokorim.

Na neki način, ona jeste u pravu. Jedan true
strejt gari bi kao mali morao želeti postati policajac. Ja nikada nisam imao takve želje. Nisam razmišljao o policajcima kao mali. Sada razmišljam o policajcima često, što nikako ne može značiti da sam strejt jer ja se policajaca gotovo iracionalno plašim, frustriran sam pričama o batinama mokrim novinama itd. Negativna predstava o policiji i nije preterano muževna. Tako da na osnovu raspoloživih podataka mogu da zaključim da sam kao mali, indiferentan prema policiji, bio bi, dok sam danas, ovako zaplašen od njih, gej. Mada, postavlja se pitanje šta je sa silnim huliganima i navijačima. Oni takođe imaju negativnu, nemuževnu predstavu o policiju, baš poput mene. Postoje dve opcije. Ili su navijači gej ili ja sa navijačima imam neke sličnosti....( posle ultrakratkog razmišljanja). Navijači zu gej.
Tamara se napila, plakala i dok pokušava tako pijana nešto da mi kaže, ugledah jednog čiku u plavoj uniformi. Da, tu su još dvoje.

" Tamara..."

Tu su i kola. Više kola.

" Tamara, policija..."

" Boli me kurac, mi pričamo..."

Prilazi nam i...dubok glas. Onakav kakav očekuješ od jednog policajca.

" Sklanjajte se odatle!" dovoljno autoritarno rečeno da se odmah dogmatično pokorim.

Posle malo gužve, osmeh izazvan pogledom na jednog brkatog, dobelog policajca, onako true , kao iz crtaća i malo Sašine ludosti zahvaljujući kojoj smo uspeli da zbrišemo, našao sam se kući.

Koji dan kasnije čujem da su dva huligana, normalno geja, nakautirali par devojaka i dva fina dečka. Jednog je odvalio u nos tako da sada -Prim. prev. sad mu je nos otekao i poput je mog.
To se odigralo, tačno iznad glava čika u plavom. Odnosno, na duginom mostu, dok su se oni rasterivali decu u crnom, jer su ona zasmetala nekoj babi koja, prdpostavljam, živi u mostu...

Zaključak: Policija ne voli alternativce ( pankeri, metalci, emosi, rokeri, glameri... podvodim sve što ne šljašti), dok je sa gejevima u odličnim odnosima i čak im dopušta da se izvuku kada tuku ljude pred njihovim očima. Uopšte ne sumnjavam da će iz tolike ljubavi policije prema gej populaciji ove godine parada ponosa uspeti.

Glupe stvari imaju opasne mutacije

Komentar na sliku: Nedavno sam u muzeju savremene umetnosti imao priliku da vidim kratak film ili instalaciju ( ne znam da nadenem ime tim novim vizuelnim umetnostima) u kom je umetnik urinirao svaki put kad je prolazio vozom preko granice Srbije i Mađarske. To je njegov odnos prema granicama.

Idem ja iz škole i tu negde zaokrećem uz Bulevar. Vidim, poznati šablonski plakt. Stoji čovek u odelu i velika slova, naravno. Ma, nisu izbori. Znao bih. Približim se da vidim. Ono piše " Spasimo zavičaj!" i ružan čovek, mada u odelu. To se podrazumeva. I taj ružni lik bi tako da spasi zavičaj, a uzgred i da postane predsednik BiH. Plakt je, razume se, namenjen dijaspori koja je zakrčila Novi Sad došavši da studira i naravno, potpuno neplanirano i sponatano, ali redovno se ne vrati.
No, eto, ja bi voleo pisati o tom glupom plakatu i o tom glupom patriotizmu i malo o zbunjenoj demokratiji.
Šta se tebe tiče taj plakat? Alkohol u šake i devojku za sisu, pa da budeš kao sva normalna deca. Ne, da se tu praviš pametan.
Ako mogu išta proizustiti u svoju odbranu, ja ću terati ljude da glasaju za tog čoveka.
Ne, konkretno za njega, nego za bilo koga. Možda ću čak i proliti krv za tu zbunjenu demokratiju kroz koji dan. Tako da, eto, voleo bih pisati i pišem, ne vičem, ne pravim probleme, samo iskazujem svoje mišljenje na adekvatan način, jer hej, to rade fina deca...Čak i da želim biti trouble maker ja to ne bih umeo. Kulturan sam u tom smislu.

INFORMACIJA NEMA VEZE SA TEMOM, ALI IMA SA PRETHODNOM REČENICOM:
Postoji razlika između civilizovanog i kulturnog čoveka.
Civilizovan čovek prihvata društvene norme i sprovodi ih, no on ih ne oseća svojstvenim tj. oseća se neprijatno pridržavajući se izvesnih normi, no, on ih ipak sprovodi.
Dok, kulturan čovek pri pridržavanju određenih društvenih normi ne oseća ni najmanju neprijatnost. Šta više, on bi se osećao neprijatno da ih se ne pridražava.
Tako smo, svi mi, u izvesnoj meri civilizovani, a u izvesnoj meri kulturni. Tako sam ja, na primer, kulturan u pogledu gore navedenog, a civilizovan u mnogim stvarima, a jedna je, recimo - čačkanje nosa. Ja se zaista trudim ne čačkati nos. No ja iskonski, gotovo hirurški želim izvaditi sadržaj iz njega prstom i zato sam u tom pogledu civilizovan. S time završavam i nastavljam da se bavim osnovnom temom.

Patriotizam je jedna tipična ljudska glupost i ja je neretko poredim sa ljubomorom.
Potriotizam je baš kao i "normalna" ( čitaj, opšteprihvaćena) ljubomora bezopasan, no naprosto glup ( kada pišem o patriotizmu mislim na ono volim Novaka, volim sarmu, Kusturicu, volim svoje, a poštujem tuđe. Ne ono " Ubi, zakolji Hrvata da Šiptar nema brata", to je već nešto drugo.).
Kada govorimo o partnerskim odnosima gotovo imbecilno je osećati ljubomoru i gušiti slobodu svog partnera njome. Kako bi bilo jasnije koliko je samo ljubomora neprirodno, rasčlanićemo vezu na delove? Ona se sastoji iz prijateljstva i seksa ( ili šta god već radite). Odmah treba da se raščisti da seks nema nikakve veze sa ljubavlju. Društvo je nasilno spojila te dve potpuno nesrodne stvari. Tako da onaj ko i dalje veruje da sam seks ima ikakve veze sa ljubavlju, a ima više od dvanaest godina i muškog je pola ( nezavisno od seksualne orijentacije) može slobodno da skoči sa mosta. Ukoliko nema dovoljno hrabrosti može pozvati mene da ga poguram. Rado ću se odazvati. Za cure je starosna granica pomerena samo za nekoliko godina.
Pošto smo seks definisali kao fizičku stvar, eventualno psihičku, no nikako emocionalnu, ostaje prijateljstvo ( za one koji ne znaju: to je ono što ostane između vaše babe i dede ili roditelja ukoliko im je razvod preskupa opcija).
Ljubomorni na prijatelje?
Zamišljam... " Ti, ti...mi smo razgovarali i pili kafu ( ili pivo ili čokoladno mleko... dalje čokoladno meleko kao nediskriminatorska i neseksistička opcija) zajedno, ja sam ti govorio svoje tajne, a TI! Ti si juče otišao i popio čokoladno melko sa drugim! Da, da, da...razgovarali ste i slušao si njegove tajne i čak ste...mučno mi je to da izgovorim... čak ste se šalili...( jecaj)...( plač)..."
Ovo se ne dešava ili se dešava u izuzetnim slučajevima, koje bi vrlo verovatno mogli nazvati patološkim, pa ćemo ih shodno tome zanemariti.
Možemo li na osnovu toga reći da se ljubomora u partnerskim odnosima ne bi trebala dešavati ili takvo stanje, ako već postoji, trebali nazivati patološkim. No, ipak ćemo se zadržati na tome da je samo glupo, kako se ne bi mnogo zamerili čitavom krdu ljudi koji ipak osećaju ovu glupost kao sebi svojstvenu.
Znači, ljubomora je glupa, baš kao što je glup patriotizam.
Mogu razumeti da su ljudi emocionalno vezani, usled naravno navike, za određeni prostor. No, postavlja se pitanje dokle taj prostor doseže. Po definiciji patriota je čovek koji voli svoju zemlju. Ali, ne moguće je da si proputovao čitavu Srbiju ili još gore Rusiju. Pa čak i da hipotetički jesi to uradio nisi se mogao u svakom mestu toliko zadržati da ti priraste za srce.
Znači, voleti, zaista, čitavu državu je nemoguće.
Možeš na primer voleti svoj grad, koji recimo poznaješ. No, postavlja se pitanje koliko ti zaista poznaješ taj grad. Možda da obruše neku zgradu ti ne bi ni primetio.
I kao poslednje pitanje, može se postaviti pitanje granica. Znači situacija je ovakva? Ovaj maslačak ovde, vidiš ga na teritoriji je države Srbije i njega voliš, a onaj tamo, vidiš ga...malo dalje tik uz našu granicu, ali ipak u Rumuniji, e prema njemu si indiferentan.
Nije li to prosto glupo?!
Onaj ko ne voli teritoriju, nego voli Srbe ili šta više tripuje da su " nebeski narod" treba da skoči sa mosta bez obzira na pol, uzrast ili seksualnu orijentaciju. Voljan sam, naravno, da poguram.
Ali zašto ja poredim ljubomoru i patriotizam, izuzevši to da su oba glupa. Postoji još jedan razlog. Ljubomora, baš kao i patritizam ima svakako glupu, no i opasnu mutaciju. U slučaju ljubomore to je posesivnost i opsesivnost. U slučaju patritizma to je nacionalizam, kasnijim mutacijama fašizam itd.
O demokratiji drugi put...umori se.

U nedostatku velikih penisa pravimo sniženje!

... ili ti mit o srpskoj kurčevitosti.

Idem ti ja kao danas na mesto gde nasmejana lica guraju kolice i gde nas čeka, mene i tebe, blistava sreća upola cene.
Čuj "kao"!Izuzetno ozbiljno. Imao sam spisak i ceger na točkiće ( ko s čim, ja sa cegerom) :-DDD
Kupujem ja tamo, sve po propisu, ne varam na vagi. Shvatam da je red prevelik za meso i odlučujem da ga ne kupujem. Tako sve kroz paste za zube i toalet papire do kase.
Ispred mene čovek koji u kolicima drži jednogodišnje dete koje neprestano izbacuje njegov WC papir iz kolica. Kupili smo isti. Na neki čudnovat način sam ubeđen da čitav Novi Sad briše guzice sa istim WC papirom. Veliko pakovanje, marke marketa i ubedljivo najpovoljniji...Poznato?
Baci on još jednom WC papir na pod, a ćale podigne. Meni padne pogled na kondome ( oni po kretenskom običaju večito stoje pored žvaka i čokoladica) Pomislim: da ih je ovaj koristio možda ne bi imao vakvih problema
Zatim se malo bolje zagledam. Kao što znamo, ima ih raznih. No, zanimnjivo je koji su na sniženju. XL comfort, prikazan metar na pakovanju...da to su oni za velike. Ali čekaj...Svi znamo kada nešto obično ide na sniženje. Prosto, kada se ne kupuje. To bi trebalo na kupca da utiče ovako Oh, dobro. Ne sviđa mi se to baš toliko, ali ću ga uzeti zato što je jeftinije.
Ali kako bi konkretno ovo sniženje trebalo da utiče na kupce: Ovaj kondom će mi spadati koliko je veliki, ali ja ću ga ipak uzeti zato što je povoljniji?!
Neću da izgleda da gubim predstavu o našem siromaštvu, ali moram reći da nismo baš tolika socijala.
Jedan savet za " gazdu" "marketa sreće": Ne možete manjom cenom da ljudima povećate penise. Prosto to ne ide tako. Uz pomoć noža i implantata verovatno, ali sa sniženjem od 20 % teško ( da je 50 % pa da razmislim :-DDD) Sledeći put pokušajte da naručite manje tih kondaoma za velike dečake.)
Pravo pitanje se nameće sada. Zašto je " gazda" kada je poručivao kondome napravio grešku koju sada mora da plaća sniženjem.
MIT O SRPSKOJ KURČEVITOSTI
Srbi dakako vole da misle da su kurčeviti. Na svim poljima. Od penisa do politike...
Srbi vole Kosovo. Prosto ga svi vole. To se ne dovodi u pitanje. Nikako da sretneš nekoga ko je indiferentan po tom pitanju ili ne daj bože... misli da Kosovo treba biti nezavisno. No, čini se da većina Srba što voli Kosovo nikada nije ni bilo na istom. Ne zna koji mu je glavni grad i šta su tačno to srpske svetinje ( nekako kod drugog manstira se zabuni).
Srbi vole da misle da im kurac nije manji od 17 cm i da su svi tako nekakvim čudom natprosečni. Nikako da sretneš one prosečne ili ne daj bože...male. No oni, ne samo da postoje nego ovih kurčevitih ima, sudeći po prodaji XL kondoma, malo.
Zapažate li se sličnost?
Sada je "gazda" na gubitku zato što je bio naivan da veruje u srpsku kurčevitost.
No, lako ćemo mi za gazdu. Samo da Srbija ne bude na gubitku zbog one druge kurčevitosti.
Meni zabole moj nenatprosečan kurac za Kosovo!
Ha! Da vidimo ko još to sme da kaže...